Nov 22, 2017, 11:06 AM

Стаклена жена 

  Poetry » Love
281 0 2
Јас сум стаклена жена
не удирај по моите надежи
ќе ги скршиш своите раце
ќе ја изгребеш текстурата на моето лице
ќе ме растажиш,
ќе ме изгубиш за навек
јас сум жена од стакло
со многу изгубени битки
со длабоки резби во душата,
а љубовта е луксуз на сегашноста.

Want to read more?

Join our community to get full access to all works and features.

© Sanja Atanasovska All rights reserved.

Random works
: ??:??