Sumorna vremena ispred nas,
niko te u očima ne gleda.
Djavolova frula - rajski glas,
u grudima - samo santa leda.
Pakao na Zemlji, a i Raj.
Ćinilo se nekome i glupo,
srebrnjaka trideset... i kraj.
dušu svoju zauvek si slu’po.
Štače ti? Nanosi samo bol,
drhti, kao vrabac posred zime...
Ovaj svet je okrutan, ohol
i štaviše - ponosi se time.
© Надежда Ангелова Всички права запазени