2 min reading
Тој цел живот ја шминкаше смртта,
И` ги поткаструваше ноктите,
ѝ ја бричеше брадата,
ѝ ги дотеруваше мустачињата,
ѝ ставаше римела на трепките,
ја потстрижуваше, педикираше, лакираше и пудреше,
ѝ гримираше насмевка – дискретнa како на Мона Лиза,
ја разубавуваше како убав спомен, за миг само –
да биде убава пред да ја затрупа земјата,
пред да стане бестелесна – само спомен!
– На сон, покојниците ми доаѓаат, ми се лутат
зошто сум им го заборавил златниот часовник, ...
Want to read more?
Join our community to get full access to all works and features.
Log in
Sign Up