5 ago 2018, 1:37

Умирам во седум осмини 

  Poesía » Otra
465 3 4

Кога ќе ме нема кажи нешто за мене,
но внимавај да не биде празно. 

Тој што не умрел 
не знае како е да се живее. 

Се уриваат лажните љубови
како куќи со кревки темели
и го убиваат човечкото во луѓето. 

Јас секоја година по еднаш умирам 
во седум осмини 
во ритамот на моите чекори 
додека Билјана го бели платното 
и македонската песна патува по светот
додека со стих барам раскош
и трагам по совршенство
умирам во седум осмини
а мојата смрт е болна и неважна. 

© Sanja Atanasovska Todos los derechos reservados

Comentarios
Por favor, acceda con su perfil, para poder hacer comentarios y votar.
  • Благодарам од срце на сите
  • Някои наричат тази смърт рожден ден,,,но те грешат, грешат - човек се ражда само веднъж а умира всяка година...с тази македонска песен в седем осми, която отеква над Охридското езеро...без сълзи, с малко мъка и повече красота.
  • Пишеш красиво,поздравления!
  • Браво,Саня!
Propuestas
: ??:??