Галоп - (Снежана Алексић Станоjловић, Р. Србија)

                   ГАЛОП

                        (Превод от сръбски)

                 Укротителите дебнат...

                 Орфей!

                 Не давай да Те обуздаят,

                                         впрегнат

                                          и сломят!...

                  Скъсай бичовете!

                  Свали

                  този юлар от своя врат

                  и разпръсни

                  своите желания

                  по четирите посоки на света!

                  О, Орфей!

                  Чуй повика на своите предци

                  и пусни

                  от гърлото Вика,

                  окован от тишината!

                                    Нека да избликне!

                                          Нека се счупи!

                        В Песента нека да влезе!...

                  Покажи силата на своя Дух, Орфей,

                  и отърси

                  предразсъдъците на самозваните ездачи!...

                  Не!... Ти не си роден  

                  за смирено цвилене

                  и за седлото на гърба...

                    Разюздай юздите!

                                                Повей се!

                                              Обърни се!

                                              Оплитай се!

                                               Възпри се!

                    С вродената страст,

                    която носиш в себе си,

                    игнорирай

                                          болката на шпори,

                            мощността на стремето!...

                   И така... окървавен

                   и изранен...

                   с гордия галоп

                 в моето око

                                   пристигни...

                   ГАЛОП

                      Аутор: Снежана Алексић Станоjловић, Р. Србија

                     Укротитељи вребају...

                     Орфеју!

                     Не дај, да Те зауздају,

                                      упрегну,

                                       сломе...

                    Искидај бичеве!

                    Скини

                    те уларе

                    са свог врата и разбацај

                    жељу своју

                    на све четири стране света!

                    О, Орфеју!

                    Ослушни зов својих прадедова

                    И пусти

                    Из грла Крик,

                    Тишином окован!

                                          Нека пукне!

                                     Нека сломи!

                            У Песму нека уђе...

                   Покажи снагу својих сапи, Орфеју,

                   и отреси

                   предрасуде самозваних јахача...

                   Не... Ниси ти рођен

                   за понизно рзање

                   и седло на леђима...

                   Зауздан дизгином,

                                          повијај се!

                                                  Сапињи!

                                              Бацакај!

                                                  Трзај!

                    Урођеном срашћу,

                    коју носиш у себи,

                    занемари

                                             бол мамуза,

                                    снагу узенгија...

                   и тако..., окрвављен

                   и израњаван...

                   поносним галопом

                   у моје око

                                                   дојезди...