11 abr 2025, 8:00

Питаш ме, дали те обичам

  Poesía
295 0 0

 Питаш ме дали те обичам,
сърцето ми отговоря тихо.
Никога не съм спирал,
любовта е вечна и истинска.
Това не е просто избор,
то е част от душата ми.
шапћу ми,
твоје име у тами звучи,
тешка туга срце ми стисне,
док се сећања буди.

Прошлост ме вуче, као река,
где су снови давно потонули,
али у срцу твом светло сија,
иако је бол дубоко у мени.

Светлост дана, као зора,
носи ме кроз тамне стражаре,
иако бол не престаје,
љубав у мени никад не умире.

Овај свет, што се руши,
са тобом је лепши, без туге,
и када прође време,
љубав ће бити вечно светло.

¿Quieres leer más?

Únete a nuestra comunidad para obtener acceso completo a todas las obras y funciones.

© Biberce Muharemi Todos los derechos reservados

Comentarios

Comentarios

Selección del editor

Разпродажба на спомени 🇧🇬

maistora

На уличка тиха далеч от пазара, под склопа на цъфнали млади липи, старица, изпита от болест коварна,...

Маргаритено 🇧🇬

imperfect

Не знам какво си. Може би усещане, че бурята и днес ще се размине. Не те е страх да ми прощаваш греш...

Душа 🇧🇬

Patrizzia

Тъй жилава е моята душа, а уж – покорна, поетична, кротка. Прощава ми, когато съгреша, до девет пъти...

Писмо до другия край на земята 🇧🇬

anonimapokrifoff

Ти как си, сине, в твоята чужбина, където океанът пръски мята? Когато ти оттука си замина към по-доб...

Апостоле! 🇧🇬

voda

Ти гроб си нямаш. Но едно бесило издига чак до небесата ръст. Земята, дето беше те родила, под него ...

Изгубих се в посоките на дните 🇧🇬

paloma66

Изгубих се в посоките на дните. Сърцето ми мълчи. Разнопосочно! Живея си (на някого в очите) Умирам ...