11.02.2023 г., 15:42 ч.  

Сурово време – (Mirjana Tomović, B. i H.) 

  Преводи » Поезия, от Сръбски
307 2 2
5 мин за четене

 

СУРОВО ВРЕМЕ

    Автор: Миряна Томович, Босна и Херцеговина

 Сурово е времето на нашето съществуване.

 В началото ние определяме движението и мисленето;

 притискат ни неусетно между няколко истини

 и ни остава малко време

 да разберем причината

 за конфликтите ни с другите,

 и причината за недоволство, за неизменното присъствие

 на неразвит живот

 и постоянните ни неуспехи.

 

 Опитваме се да бъдем напълно обикновени

 и все пак свои, или поне подобни на себе си,

 а времето тихо капе;

 тече като кръв и изтича като вода,

 и внезапно осъзнаваме, че сме пренебрегнали

 въпросите от съществено значение;

 какво е свободата на мисълта, речта...;

 и изобщо какво означава свободата?!

 

 Разбираме, че никога не сме имали тези неща,

 с изключение на някои случаи, сами по себе си

 и за себе си.

 Постепенно и неусетно ние сме лишени от свободата,

 без да приемаме дилемата на

 лимита за нуждите на живота;

 без достатъчна смелост и мъдрост

 за тежките условия на изкривените стойности,

 ние даваме форма на собствената си воля

 и печат на личността си.

 Ако знаехме за това, щяхме да сме различни.

 Нужна им беше само малко смелост

 в районите, в които трябваше да се движат

 и да разширяват своите области

 и граници, за което трябваше да мислим

 и да обогатяваме нашето съзнание,

 така че след това да бъдем свободни

 и в същото време свои и с всички...

 

 Все още продължаваме да живеем в сурово време,

 без никакви промени в нас.

 Ние постоянно се опитваме да бъдем обикновени,

 все още свои, или поне подобни на себе си,

 а накрая осъзнаваме, че сме във вихъра на събитията

 заедно с нашите стремежи,

 и че изгубили своя лик,

 повече не можем да бъдем свои,

 но и на себе си дори не приличаме.

 

SUROVO VREME

        Autor: Mirjana Tomović, B.i H.

 

 Surovo je vreme našeg trajanja.

 Unapred nam odrede kretanje i razmišljanje,

 zarobe nas, neosetno, između nekoliko istina

 i ostave nam sasvim malo vremena

 da shvatimo uzrok

 konfliktu sa drugima,

 i razlog nezadovoljstvu, stalno prisutnom,

 životom neosmišljenim

 i stalnim neuspesima.

 

 Trudimo se da budemo sasvim obični,

 a ipak svoji, ili bar sebi slični,

 a vreme nečujno kaplje,

 protiče kao krv, otiče kao voda,

 i shvatimo odjednom da smo prevideli,

 pitanja od suštinske važnosti,

 šta je sloboda mišljenja, govora...

 i uopšte - šta znači sloboda.

 

 Shvatimo da je nikad istinski nismo imali

 osim poneko u sebi

 i samo za sebe.

 Postupno i neosetno, odricali smo se slobode,

 bez dilema prihvatajući

 limite za životne potrebe,

 bez dovoljno hrabrosti i mudrosti

 da surovom okruženju poremećenih vrednosti

 damo oblik sopstvene volje

 i pečat svoje ličnosti.

 Da smo umeli, mogli smo drugačije.

 Bilo je potrebno samo malo hrabrosti

 da prostore kojima se treba kretati

 proširimo svojim prostorima,

 i granice u kojima treba misliti,

 obogatimo svojim mislima,

 pa da onda, slobodni u njima,

 budemo u isto vreme svoji i sa svima...

 

 Teče i dalje surovo vreme

 bez bitnih promena u nama.

 Mi se uporno trudimo da budemo obični,

 a ipak svoji, ili bar sebi slični,

 i na kraju shvatimo da se u vrtlogu zbivanja

 zajedno sa našim težnjama

 izgubio izmišljeni običan lik,

 da više ne umemo da budemo svoji,

 i da sebi, čak, nismo ni nalik.

 

              Б.а. Стихотворението е поместено в двуезичната ми преводна книга „Птицата, която не умира”(2019).

 

            

             ЗА АВТОРА

 

              Миряна Томович е родена през 1957 година в Белград, Сърбия.

 Завършва два факултета в Белград. Знае чужди езици, притежава множество професионални   сертификати и богат опит в областта на външната и вътрешната търговия. От 1998 година живее и   работи в Хан Пиесак (БиХ). Тя е директор на частна компания. Член е на Асоциацията на   културата „Нова светлина”, Сараево. Пише стихове от ранната си възраст и през 2015 г. публикува   първите си стихотворения.

 Има три самостоятелни книги с поезия: „Пред стената на мълчанието” през 2016 г., „На ръба на   бездната” през 2017 г. и „Анатомия на безнадеждността” през 2018 година, издадени в „Нова   светлина”, Сараево.

 Стиховете ѝ са публикувани в Сборниците на международните литературни срещи: 7 КНС,   Сараево, БиХ, 2015; „Гарави Сокак”, Инджия, Сърбия, 2016; 8 КНС, Сараево, БиХ, 2017; „Милош   Крънянски”, Виена, 2017; „Чудова”, Ниш, Сърбия, 2018; „Панонски гълъб”, Суботица, Сърбия,   2018; „Под звездното небе”, Белград, Сърбия 2018; в Алманаха на съвременна босненско-   херцеговинска поезия, България, 2016, както и в петезичната (многоезичнатаа) антология на съвременната балканска поезия „Гласове от Балканите”, България, 2016; Антология на съвременна поезия EX YU от 1991   до 2017, Сомбор, Сърбия, 2017; Антология II на съвременната поезия EX YU, Сомбор, Сърбия,   2018; на интернет порталите в БиХ и в литературни сайтове в България на български език.

© Латинка-Златна Всички права запазени

Авторът е забранил гласуването.
Свързани произведения
Коментари
Моля, влезте с профила си, за да може да коментирате и гласувате.
  • Благодаря ти за коментара, Довереница (Дочка Василева)!
  • "а накрая осъзнаваме, че сме във вихъра на събитията
    заедно с нашите стремежи,
    и че изгубили своя лик,
    повече не можем да бъдем свои,
    но и на себе си дори не приличаме."

    Стремежите, които ни погубват,
    и постепенно ни превръщат в грешници
    като деца в тълпа от неразумни
    изгубили пътеките на детството...

    Благодаря за този избор. Развълнува ме.
Предложения
: ??:??