Štaviše

Sumorna vremena ispred nas,

niko te u očima ne gleda.

Djavolova frula - rajski glas,

u grudima - samo santa leda.

Pakao na Zemlji, a i Raj.

Ćinilo se nekome i glupo,

srebrnjaka trideset... i kraj.

dušu svoju zauvek si slu’po.

Štače ti? Nanosi samo bol,

drhti, kao vrabac posred zime...

Ovaj svet je okrutan, ohol

i štaviše - ponosi se time.