Jan 17, 2017, 9:16 PM

Нашата куќа

  Poetry » Love
406 1 0

Поминав покрај нашата куќа, 
за двесте луѓе. 
Знаев дека е празна и пуста. 
Патот што со врзани очи 
можев да го поминам, 
сега е обраснат со трева.
Бев до нашата голема куќа, 
што со труд и љубов ја градевме, 
сега сум сигурна, 
никој од нас нема да се врати таму. 

Want to read more?

Join our community to get full access to all works and features.

© Sanja Atanasovska All rights reserved.

Comments

Comments