Животот ме дроби
како стакло во своите раце.
Имам планови за време,
а немам тло
каде да ги пуштам своите чекори.
Луѓето ме кршат како орев
ме јадат заедно со сите слабости.
Ѕидот зборува гласно
и го прераскажува плачот на детето во мене.
Ова е само еден обичен ден во низа
еден неправеден ден што трае колку вечност.
Want to read more?
Join our community to get full access to all works and features.
Log in
Sign Up