Oct 7, 2017, 10:58 AM

Еден неправеден ден 

  Poetry » Love
237 0 0

Животот ме дроби

како стакло во своите раце.

 

Имам планови за време,

а немам тло

каде да ги пуштам своите чекори.

 

Луѓето ме кршат како орев

ме јадат заедно со сите слабости.

 

Ѕидот зборува гласно

и го прераскажува плачот на детето во мене.

 

Ова е само еден обичен ден во низа

еден неправеден ден што трае колку вечност.

© Sanja Atanasovska All rights reserved.

Comments
Please sign in with your account so you can comment and vote.
Random works
: ??:??