Oct 7, 2017, 10:58 AM

Еден неправеден ден 

  Poetry » Love
325 0 0
Животот ме дроби
како стакло во своите раце.
Имам планови за време,
а немам тло
каде да ги пуштам своите чекори.
Луѓето ме кршат како орев
ме јадат заедно со сите слабости.
Ѕидот зборува гласно
и го прераскажува плачот на детето во мене.
Ова е само еден обичен ден во низа
еден неправеден ден што трае колку вечност.

Want to read more?

Join our community to get full access to all works and features.

© Sanja Atanasovska All rights reserved.

Random works
: ??:??